RASTAVA
Šta mislite o rastavi roditelja, ili su vam se već rastavili? :tuzan

Djetetu sigurno nije baš lijepo. Moj rođak (ustvari, sin moje strine iz njenog prvog braka) živi sa jednim polubratom i jednom polusestrom (moji "pravi" rođaci). Njegov otac, Bosanac, oženio je Norvežanku i sa njom ima sina. Koliko mu je zbrke u životu :hm I ne znam zašto, ali uzeo je očuhovo prezime :?

Verovatno su ta deca povuchena u sebe, nisu ukljucheni u drushtvo i van shkolske aktivnosti... Shto se kasnije rastave roditelji, vishe problema... Teshko je detetu prihvatiti nekog novog koji ce mu "komandovati", a josh je gore ako je vishe voleo roditelja koji je zamenjen novim...

hmmm....pa djetetu je sigurno najteze...ali opet kad se malo razmisli pa ako jedno drugom toliko smetaju i ako se stalno svadjaju pa zar nije onda i najbolje da se rastave...mislim djetetu nece biti super ni ako su zajedno a stalno u svadji...bilo kako bilo...dijete ce uvijek ispastati...

ja katkad poželim da semoji rastave :tuzan

Bilo je trenutaka kada se to moglo desiti.....

Ja ne bi pozeleo da se razvedu, nego da nestanu na nekoliko dana :D :ha

ne bih volela da se razvedu, niposto!!! Oni su najbolji roditelji na svetu ( bar za mene ) i vec jedno 5-6 godina nisam, niti dobijam batine!! Jedino me ponekad smaraju zbog ocena..

Predpostavljam da si na moj komentar Mona dobila ideju za topik! :wink Eeee,moji su imali jedan perijod neslaganja,kad su se stalno svadjali....nisu to bile one klasicne,svakodnevne svadje,bilo je mnogo gore....nisam ih mogla slusati,svaku priliku sam koristila da se maknem od njih i da odem kod babe... Necu u detalje jer mi nije bas jako ugodno pred tolko puno surfera pisati....jedno vece mama mi je jednostavno rekla,da sutra pakiramo stvari i idemo kod dede....i bili smo par dana kod dede i na kraju se,sva sreca to zavrsilo....bilo mi je tesko,nisam se mogla postaviti u takvoj situaciji! :tuzan Ono,bili smo super porodica,i odjednom tako nesto... Kasnije sam se ja pocela sa njima svadjati i par puta sam mami,tiho rekla,bolje bi bilo da je onako ostalo.... :tuzan Ali,nisam mislila tako....to sam se samo malo vise naljutila na mamu,ili tatu i pomislila da bi mi bilo lepse da su rastavljeni... Nikom,ali NIKOM ne bi pozelela da nema oba roditelja na okupu! :tuzan Ja idem sa tri decaka u razred ciji su roditelji rastavljeni....jedan,najgori slucaj,ne vidja svog oca...svo troje su bili jos mali kad se to desilo i znam samo za jednog da se seca toga,kad je plakao! :tuzan Mislim da svi imaju ocuha...taj najgori slucaj kako bi nazvala jos uvek nema stalnog ocuha.... Majka ne mari bas jako puno za njega i puno je na ulici...ne zeli da cuje za svog oca jer ga prezire! Dok ova dva se vidjaju sa svojim pravim ocem i u dobrim su odnosima.... Mislim da je puno lakse toj deci koja od malena imaju jednog roditelja (pravog,sa ili bez ocuga/pomajke) nego ovoj ciji se roditelji kasnije rastanu....ipak je to neka nova situacija,drugaciji zivot,stanje...sve :tuzan Tu jako puno bude i deci i roditelju tesko,to je sigurno....mozda dete vise pati,ali vremenom ce mozda shvatiti da je tako najbolje za njega,nego da je stalno slusao svadje ili tako nesto,u zavisnosti zbog cega se roditelji rastaju...

da dobila sam ideju na tvoj komentar o rastavi i čini mi se da te to stvarno jako pogodilo, zao mi je zbog tebe :tuzan

Pa,naravno da jeste....bilo mi je svarno jako tesko....bili su prijatelji uz mene,ali opet to nije to! :tuzan Nemoj ti biti zao,takve stvari se cesto dogadjaju... :tuzan Bas je u Sanji bila jednom tema o tome kako se jako puno ljudi rastaje,tu negde,posle 14 - 15 godina braka...

ali mislim da nijedan brak i ne moze biti idealan...u svakom ima svadje,galame...pa sta bi onda bilo kad bi se svi razvodili kad se posvadjaju???...kakav bi ovo bio svijet???.... U potpunosti se slazem... Bas sam sad razmisljala o tom pitanju,kako deca to podnose....pa verovatno to zavisi od deteta do deteta! Neko ce u toj situaciji ocvrsnuti,okrenuti se necem (ne mislim samo losem tipa droga,alkohol,lose drustvo) ili ce jednostavno drzati to u sebi i onako bespomocan,trpeti.... Napisala sam u prvom postu,verujem da je mladjoj deci mnogo lakse to preboleti,jer su oni vec naviknuti na takvu situaciju! Oni su odrasli bez oca/majke i oni znaju samo za takav zivot....ili zivot sa jos jednim,ali ne pravim roditeljem... Nikad nisam odguravala takve od sebe,jer oni nisu nista manje vredni....ne znam dal je slucajnost,ali su mi ti prijatelji mnogo zabavniji nego oni sa oba roditelja. NJima ne treba nikakva pomoc,vec razumevanje...

a ne razumijem onu djecu koja,kad im roditelji objave da se razvode,odmah planu...naljute se...pricaju price tipa:vi mene ne volite,ne mislite na mene,sebicni ste....pa zar ih ne bi trebali pokusati shvatiti....pitati zasto se razvode...mogu li to rijesti bez rastave...mislim nije sigurno ni rodteljima lako...a sad ovako kad razmislim pa mi djeca smo stavrno sebicni...kad nam rotelji nesto zabrane mi odemo u svoju sobu i onda pricamo:joj kako bih voljela da umru,mrzim ih...i te stvari...pa oni to radi zato sto nas vole...a i mi cemo sigurno takvi biti u njihovim godinama...

ja sam materi predložila nekoliko puta da se rastavi